Americka Nisokozbunasta Borovnica Seme (Vaccinium angustifolium)
Cena je za pakovanje od 20 semena.
Tokom poslednje decenije, proizvodnja nisokožbunaste borovnice tj. Vaccinium angustifolium., je doživela veliku ekspanziju. U Evropi je kao sveža sve više zastupljena u ishrani, ali još ne u tolikoj meri kao u Americi ili Japanu. Borovnica je voće sa veoma visokim sadržajem vitamina, minerala i dijetetskih vlakana i malim, ali sigurnim koracima osvaja naše tržište i tržište Evrope.
Nazivi
Postoje tri vrste borovnice koje se uzgajaju, odnosno divlja niskožbunasta borovnica (Vaccinium angostifolium L.), koja se uzgaja u severnim delovima SAD i jugoistočnoj Kanadi, borovnica ,,zečije oko” (Vaccinium ashei ili Vaccinium ashei reade L.), koja vodi poreklo iz južnih delova SAD i visokožbunasta borovnica (Vaccinium corymbosum L.), koja potiče iz istočnih krajeva SAD. Gajena visokožbunasta borovnica (Vaccinium corymbosum L.) ili popularno nazvana ,,američka visokožbunasta borovnica” je vrlo malo zastupljena u Srbiji, čak ispod 150 hektara. Njena proizvodnja u svetu premašuje 200.000 tona i ima tendenciju povećavanja, jer tržišta zahtevaju daleko veće količine. Šumska borovnica (Vaccinium myrtillus L.) je raspostranjena u svetu, a i kod nas na planinskim proplancima i visovima Kopaonika, Golije, Javora, Medvednika,Vlasine i to na visinama od 800 do 1300 metara nadmorske visine, međutim šumska borovnica se ne uzgaja industrijski.
Botanički opis
Visokožbunasta borovnica ima oblik žbuna visine od 1,5 do 2, pa čak i do 2,5 metra (u zavisnosti od načina uzgajanja i sorte). Žbun borovnice se sastoji od višegodišnje krune i izdanaka. Koren borovnice je prilično plitak, vlaknast, sa obiljem žilica i kada biljka odraste, najveći deo korena se nalazi do 30 cm dubine u zemlji (a može da dosegne do 60 cm). Tokom godine, na žbunu se razvijaju mladi izdanci. Biljka svoj vegetativni rast započinje u rano proleće bubrenjem pupoljaka i nastavlja do rane jeseni. Izdanci tokom vegetacije intenzivno rastu, razvijajući se za 15 do 25 cm, uz adekvatne mere navodnjavanja i prihrane.
Sadnja borovnice i održavanje u vašoj bašti
1/ OPRAŠIVANJE, CVETANJE i VREME RODA. Borovnice mogu da budu samooprašujuće, što znači da se same oprašuju putem insekata, vetra itd. ili mogu da se sade po dve ili čak i tri sorte, zbog boljeg roda i neke sorte zahtevaju oprašivače. Cvetaju uglavnom tokom aprila, a u zavisnosti od sorte, rađaju od početka Jula do sredine Septembra.
Nakon 4 do 6 godina (od momenta sadnje) dostižu veći deo roda (80 – 90%), a u 8-oj godini dostižu pun rod od 100% i od tada rađaju u proseku oko 20 godina i od 5 do 10 kilograma voća po stablu.
2/ ZEMLJA. Za hobističku sadnju (u baštama i okućnicama), zemlja sama po sebi ne mora biti kisela (odlično je ako jeste, ali nije neophodan uslov), a borovnice u tom smislu, ne zahtevaju određenu nadmorsku visinu. Na mestu gde ćete zasaditi biljke, zemlju očistite od trave i korova i pripremite zemlju na sledeći način:
Iskopajte jamu duboku najmanje 20, a najviše 35 cm i u nju stavite TRESET (HUMUS) PH VREDNOSTI od 3.5 do 5.5 (idealno je od 4 do 5). Treset se delimično (15 – 20%) može pomešati sa piljevinom četinara (ili drugog drveta). Sa čitavom zemljom iz saksije, biljku ubacite u zemlju, ali tako da ni u kom slučaju ne pritisnete treset oko nje previše, kako bi koren mogao da diše.
Ukoliko vam zemlja u koju sadite borovnice nije PH vrednosti od 3 do 5.5 (odnosno kisela), bilo bi poželjno da svake jeseni ili svakog proleća dodate po malo treseta (humusa) PH vrednosti od 3 do 5.5 oko stabala borovnica, tako da on ne dodiruje stablo, već da ga pospete u krugu oko biljke.
3/ ZALIVANJE. Borovnica zahteva ČESTO ZALIVANJE tokom godine, a pogotovo tokom letnjeg perioda bez padavina. Veoma važan uslov je drenažno tlo, odnosno da voda može da otiče kroz zemlju (zato se u treset mogu dodati parčići drveta), jer ukoliko se voda previše dugo zadržava u zemlji (kada se naočigled vidi da ne otiče), može da izazove truljenje korena. Ako se uzme prosek, biljke ne treba ostavljati bez vode duže od 7 dana (ukoliko nema padavina), a leti bi trebalo najmanje 3 puta nedeljno zalivati, sa tim da ako su visoke temperature (iznad 30 i više stepeni C) - onda svaki dan.
Biljke su otporne na niske, a uz često zalivanje i na veoma visoke temperature. Međutim, kao prevencija i zaštita od izrazito niskih temperatura, poželjno je da se na jesen oko biljke – u krugu doda malč debljine 5 cm, a malč je u stvari iseckana kora drveta ili mešavina piljevine-strugotine drveta ili mlevena slama ili sve zajedno izmešano, kako bi se koren biljke zaštitio od mraza i zadržavao neophodnu vlažnost.
Ukoliko sadite borovnice na senovitim mestima, vodite računa o tome da makar pola dana budu izložene suncu.
4/ RASTOJANJE. Sade se na rastojanju od 1 do 1,5 m u redu i od 2,5 do 3 m rastojanja između redova.
Još jedan od idealnih elemenata je da se na proleće i / ili jesen posadi obična trava između redova (ali ona koja se ne širi, već raste do ivice gde je posađena) i na taj način zasad održava neophodnu vlažnost.
5/ PRIHRANA MINERALIMA. 10 dana nakon presađivanja u zemlju (ovo važi samo za hobiste) trebalo bi dodati blagu mineralnu prihranu (može i organskog porekla) koja sadrži NPK (azot, fosfor i kalijum), a svakog narednog proleća (ili jeseni) bi trebalo dodavati malo minerala, kako bi se biljka bolje razvijala i rasla.
6/ BRANJE. Plodovi borovnice su zreli 7 do 10 dana nakon dobijanja plave boje i beru se kada je plod sa svih strana plave boje. Od momenta dobijanja plave boje do branja (7 do 10 dana), plod se uvećava za čak 25%. Kada borovnica sazri, ona može da stoji na biljci još oko 15 - 20 dana, a da to ne utiče na krajnju vrednost ploda i odmah po branju je preporučljivo da se opere, stavi u frižider ili smrzne.
Zaštita borovnice od bolesti i štetočina i korova
Borovnica je kao i svako drugo voće, osetljiva na insekte i bolesti. Mnoge od ovih štetočina mogu se kontolisati, ili se njihova zastupljenost može svesti na minimum kroz adekvatnu negu i primenu agrotehničkih mera u zasadu. Održavanje ispravnog zdravstvenog statusa sadnica, snabdevenost vodom, dodavanje mineralne prihrane koja sadrži azot, fosfor i kalijum (NPK) kao i zaštita od korova i trave blizu stabla održavaju biljku snažnom i jakom.
Nutricionistička vrednost
Plod borovnice je svetlo plav, izuzetno veliki, među najvećim plodovima u porodici borovnica, izuzetno prijatnog i interesantnog ukusa i to sladak sa jedva primetnom notom kiselosti i gorčine (mnogi potrošači tvrde da je plod borovnice najkvalitetniji, a da ukus predstavlja savršen balans slatkoće i kiselosti).
Borovnica sadrži vitamine, minerale, dijetetna vlakna koja pomažu zaštiti organizma od raznih oboljenja.
Dva najaktivnija sastojka sadržana u borovnici su Anthocyanin i Pterostilben. Anthocyanin sadržan u borovnici smatraju prirodno najpotentnijim antioksidantom, što je dokazano brojnim pozivnim učincima u neutralizaciji štetnih bioprodukata metabolizma, odnosno u neutralitzaciji delovanja slobodnih radikala. Pterostilben, kao drugi antioksidant sadržan u borovnici, osobito je zaslužan pri pomoći u regulaciji nivoa šećera i holesterola.
Obzirom na spomenutu koncentraciju antioksidanata koji su glavni neutralizatori slobodnih radikala u telu, borovnica je visoko cenjena kultura u prevenciji i pomoći kod raznih krvnih oboljenja, srčanih bolesti, regulaciji šećera i masnoća, prevenciji bolesti urinarnog trakta, poboljšanju vida, i usporavanju procesa slabljenja psihičkih i mentalnih sposobnosti vezanih za starenje organizma, kao i usporavanju štetnih procesa kojim slobodni radikali oštećuju kolgenske ćelije kože.
Industrijska proizvodnja
Za 1 hektar je potrebno oko 2000 (od 1600 do 2400) sadnica, a prinosi su oko 8 tona po hektaru (u zavisnosti od sorte i pristupa uzgajanju, može da bude manje ili veće). Ukoliko ste zainteresovani za industrijsku proizvodnju, odnosno proizvodnju na površinama od pola, jednog ili više hektara, kontaktirajte nas za dodatne informacije o nabavci i uzgajanju sveže borovnice.
Uputstvo za Sejanje
|
|
Razmnožavanje:
|
Semenom
|
|
Predtretman:
|
Prelijte seme vrelom-vrucom vodom I ostavite u vodi 6 sati
|
|
Stratifikacija:
|
1 mesec u vlažnom supstratu na 2-5 ° C u frizideru
|
|
Vreme Sejanja:
|
tokom cele godine
|
|
Dubina Sejanja:
|
Klija na svetlu ! Samo pospite po površini supstrata + blago pritisnite
ili tek-tek pokrijte supstratom.
|
|
Vrsta Substrata:
|
Mi uvek preporucujemo substrat br.1
|
|
Sejanje temperatura:
|
Iznad 20°C
|
|
Sejanje Lokacija:
|
svetlo + držati stalno vlažno ne mokro
|
|
Vreme Klijanja:
|
zavisno od uslova
|
|
Zalivanje:
|
redovno tokom vegetacije
|
|
|
Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena.
All Rights Reserved.
|
Reviews 
