5/ 5

<h2 class=""><strong>Moravska kapija paprika seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong>Cena je za pakovanje od 50 semena.</strong></span></h2> <p>Moravska kapija je sorta paprike koja je jedna od omiljenih za pravljenje ajvara. Za razliku od od mnogih modernijih sorti ima, više suve materije, što je čini jako dobrom paprikom za ajvar. Odlična je za proizvodnju  na otvorenom polju a naročito za plastenik, jako je prinosna sorta sa odličnim rezultatima, dostize prinos 50t/ha.</p> <p>Plodovi su slatki, teski 150 pa do 250 grama i u fizioloskoj zrelosti su crvene boje. Duzina ploda je 18 i vise centimetara a sirina 9 centimetara, perikap je debljine 6 do 8 mm. Plodovi sazrevaju za 145 dana od nicanja.</p> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

PP 60 (50 S)

5/ 5

<h2><strong>Seme židovske boranije Helda</strong></h2> <h2><span style="color:#ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <p>Veoma rustikalna i rana, jevrejska sorta, živahna i veoma prilagodljiva sa postupnom proizvodnjom. Plodovi su ravni dugi 20 do 24 cm i 2 cm široki, svetlo zeleni i spljoštenog oblika u preseku, sa belim semenima. Sorta otporna na mozaik virus.</p>

VE 158

5/ 5

<h2><strong>Halloween tikva - bundeva seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong>Cena je za pakovanje od 7 (1g) semena.</strong></span></h2> <p>Baš kao što joj je ime, bundeva za Noć veštica, ili poznata i kao Jack’O Lantern, savršena je dekoracija trema za Noć veštica! Ova sorta je takođe popularna kao standardna bundeva za jelo. Ova bundeva koja će vam pružiti najveći ukras za dvorište se veoma lako uzgaja!</p> <p>Srednje kasna sorta, vegetacija dužina oko 100 dana. Ima krupne i jednolike plodove, jarko narandžaste boje, sa čvrstom kora pogodnom za "rezbarenje" i bušenje. Namenjena je svežoj konzumaciji.</p> <p>Ova Bundeva se moze uzgajati u dekorativne i jestive svrhe, kao i ostale različite sorte koje se uzgajaju za pravljenje pita od bundeve, rezbarenje za Noć veštica, za korišćenje u konzerviranju i još mnogo toga.&nbsp;</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

VG 7 (1g)

5/ 5

<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> <h2><strong>Seme luka Kupusinski Jabucar</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 100 semena.</strong></span></h2> <p>Lukovica je jabučastog oblika, čvrsta, dobro zatvorenog vrata. Ovojni listovi su mrko-žute boje. Poluljuta sorta gaji se uspešno iz semena ili iz arpadžika. Prosečna masa lukovice pri gajenju je 80-120 g, a iz arpadžika 110-140 g. Sadržaj suve materije je 12-14%. Dobro se čuva. Arpadžik je izduženog oblika.</p> <p><strong>Proizvodnja arpadžika:</strong> setva od 1. marta do 5. aprila, gustoredno na 10 cm između redova, u šestorede trake, između traka 60-70 cm; setvena norma 80-120 kg/ha.<br /><strong>Proizvodnja luka iz semena:</strong> setva od 15. avgusta do 15. septembra, na rastojanje 50 x 3 cm ili u trake; setvena norma 4-6 kg/ha.<br /><strong>Proizvodnja iz arpadžika:</strong> sadnja od 1. do 20. oktobra, na rastojanje 30-40 x 8-10 cm ili u trake. Količina arpadžika od 500-600 kg/ha.</p> <p>Crni luk se ranije gajio u vrtovima, a sada se gaji i na velikim površinama, jer je njegova primena raznovrsna i masovna u celom svetu.</p> <p>Crni luk je zeljasta biljka sa lukovicom (korenom) u zemlji i stabljikom (sa šupljim zelenkastim listovima) visine do 1 metra. U našim krajevima je dostupan za ishranu tokom cele godine.</p> <p>Korisni sastojci</p> <p>Ispitivanjima je ustanovljeno da crni luk sadrži dosta lekovitih-aktivnih materija, a da ih najviše ima u lukovici, mada se u ishrani koriste cvet, stabljika i listovi.</p> <p>Crni luk je bogat vitaminima i mineralima:</p> <p>alicin</p> <p>belančevine</p> <p>biljna vlakna</p> <p>biljne masti</p> <p>biljni hormoni</p> <p>vitamin A</p> <p>vitamin B1 i B2</p> <p>vitamin E</p> <p>vitamin P</p> <p>vitamin K</p> <p>glikozida</p> <p>enzimi</p> <p>eterična ulja</p> <p>kalcijum</p> <p>karotin</p> <p>kercetin</p> <p>sumpor</p> <p>ugljeni hidrati</p> <p>flavonoidi</p> <p>Primena u ishrani</p> <p>Crni luk se koristi sirov ili kuvan, ali i kao dodatak jelima (prilog uz jela sa roštilja). U ishrani se koristi dok je mlad, u proleće, listovi i lukovica, a u ostalim periodima lukovica.</p> <p>Poznate sorte luka su: arpadžik, mladi luk, slatki luk, španski luk, vlašac i žuti luk.</p> <p> </p> <p>Korišćenje</p> <p>U našoj narodnoj medicini crni luk se smatra univerzalnim lekom za ishranu, ali i za obloge na koži i deluje na organizam slično kao i beli luk. Crni luk ima dezinfekciono, antibakterijsko i fungicidno dejstvo.</p> <p>Lekovito dejstvo</p> <p>Crni luk je jedan od najstarijih biljnih lekova, a pomaže kao lek za:</p> <p>akne</p> <p>alergijske</p> <p>astma</p> <p>bolesti srca i krvnih sudova</p> <p>bolesti usta i organa za disanje</p> <p>bradavice</p> <p>bronhitis, prehlade i grip</p> <p>bubuljice</p> <p>glavobolja</p> <p>gljivične infekcije</p> <p>grčevi</p> <p>gubitak apetita</p> <p>dečje gliste</p> <p>dijabetes</p> <p>zatvor</p> <p>infekcije mokraćnih puteva</p> <p>imunodeficijencija</p> <p>infarkt</p> <p>kašalj</p> <p>kurje oči</p> <p>mnoge vrste raka</p> <p>moždani udar</p> <p>nesanica</p> <p>poremećaj metabolizma</p> <p>povišeni krvni pritisak</p> <p>poemećaj krvnih sudova</p> <p>povišeni nivo holesterola i triglicerida</p> <p>problemi sa varenjem</p> <p>problemi sa jetrom i želucem</p> <p>problemi sa nervima</p> <p>problemi sa cirkulacijom</p> <p>proliv</p> <p>razne infekcije</p> <p>rak želuca</p> <p>regulisanje šećera u krvi</p> <p>sprečavanje ugrušavanja krvi</p> <p>stabilisanje crevne flore</p> <p>tromboza</p> <p>Sok i obloge</p> <p>Sok za premaze ili za pravljenje obloga od crnog luka povoljno deluje protiv: čireva, bubuljica, otvorenih rana (posekotine i ogrebotine), upala zanoktica, lišajeva, bradavice, gljivičnih infekcija kože i raznih kožnih bolesti, kao i kod uboda ili ujeda insekata.</p> <p>Zaključak</p> <p>Na osnovu naučnih ispitivanja i navedenih osobina, može se se slobodno reći da je crni luk veoma lekovita biljka. Crni luk povoljno deluje na kožu, organe za disanje, nerve, stomak, creva, krvne sudove i imuni sistem.</p> <p>Zahteva sunčan položaj i lako, peskovito zemljište. </p> <p> <script type="text/javascript"></script> </p>

MHS 150 (100 S)

5/ 5

<h2><strong>Seme krastavca Sunčani potok</strong></h2> <h2><span style="color:#ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 30 - 40 (1 g) semena.</strong></span></h2> <p>Srednje rana ukusna, salatna sorta. Plod je cilindrično vretenastog oblika sa belim mesom. Plod je zelene boje, , sa čvrstom pokožicom, retkim i krupnim bradavicama i belim bodljama, dužine oko 20 cm, širine oko 5 cm i prosečne mase zrelog ploda oko 220 g. </p> <p>Koristi se za svežu potrošnju.</p> <p>Treba dosta vlage i to najviše vlage treba u dobu cvetanja, kad je zalivanje obavezno, za krastavce su najpogodnija lako rastvorljiva đubriva koja imaju odnos azota, fosfora i kalijuma 2:1:3. </p> <p></p>

PK 27 (1g)

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Seme Krastavca Tajfun </strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 30-40 (1 g) semena.</strong></span></h2> <p>Tajfun je jedna od omiljenih sorti krastavaca za salate u Srbiji. Tajfun salatni krastavac, ima dužinu vegetacije od nicanja do ubiranja prvih plodova oko 45 dana.</p> <p>Plod je izduženog i cilindričnog oblika, gladak, tamno zelene boje sa svetlim prugama, dužine oko 17 to 20 cm i širine oko 4 cm.</p> <p>Prosečna težina ploda iznosi 180-200 g.</p> <p>Biljke su tolerantne prema plamenjači.</p> <p>Pogodan je za ishranu zbog manjeg sadržaja celuloze u plodu.</p> </body> </html>

PK 28 (1g)

5/ 5

<h2><strong>Gujina Trava Seme (Silybum marianum)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena za pakovanja od 40 (1g) semena.</strong></span></h2> <p>Gujinu travu zovu još i zmijina trava, a smatra se da je čaj od gujine trave (Silybum m.) najbolji lek za jetru. Seme ove biljke se pije kod jetre zatrovane toksinima i alkoholom, kod masne jetre i virusnih infekcija. Semenke se mogu pripremiti kao čaj, ali se mogu i samleti u prah i dodavati jelu. Dnevna doza čaja od gujine trave je pola kafene kašičice, ali to nije dovoljno, već se moraju pojesti i semenke, radi postizanja punog efekta. Pošto je kod bolesti jetre veoma bitna ishrana, pokazalo se da je najbolje seme dodavati u bareno jelo i pojesti ga na taj način, jer se najbolje iskoristi onda kada je jetra najaktivnija.</p> <p>Gujina trava – opis biljke:</p> <p>Familja: Asteraceae</p> <p>Narodna imena: estragon, koziac, predivina, trkanj, troskotnjača, zmijina trava.</p> <p>Gujina trava (Estragon) je višegodišnja zeljasta biljka jakog i razgranatog, aii ne dubokog korena. Iz korena izrasta uspravno, razgranato i bogato drvenasto stablo, visine do 1,5 m. Listovi su kopljasti, celi, s’ prstastom nervaturom, po obodu ravni ili slabo nazubljeni. Cvetna glavica je zelenkastobeličaste boje, malo povijena. Cveta od jula do oktobra. Seme je sitno i slabe klijavosti.</p> <p>Biljka bez oštećenja dobro podnosi vrlo niske temperature. Zahvaljujući razvijenom korenovom sistemu dobro uspeva i u sušnim godinama. Razvija se na staništima umerene toplote i svetlosti. Ne podnosi severne položaje i zasenjena mesta. Estragon je biljka halofitskih zajednica. U Vojvodini je rasprostranjena u području Deliblatske peščare u asocijaciji Chrysopogonetum grylli pannonicum. inače se gaji.</p> <p>Ekološki indeksi: V-3; K-3; N-4; S-3; T-3.</p> <p>Estragon je kao začinska biljka u nekim zemljama Evrope poznata od davnina tako da su se tamo već formirali i određeni tipovi ove biljke. Francuski estragon se karakteriše bogatstvom mirisnih komponenti. U našoj zemlji estragon je počeo da se gaji posle Prvog svetskog rata. Estragon nije oficinalna biljka prema našim farmakopejama, ali za njega postoji jugoslovenski standard, prema kome u drogi Dracunculi herba mora biti 0,4% (druga klasa) do 0,8% etarskog ulja, glavnog sastojka ove droge. Za francuski estragon se smatra da sadrži 0,5-2,8% etarskog ulja sa 40-65% estragola (Kišgeci et. al., 1987). Droga sadrži i značajne kumarine herniarin, skoparin, artemidin, potom flavonoide kvercetin, luteolin, hiperozid i rutin. U lekovitom pogledu nije bez značaja i prisustvo taninskih i gorkih materija u drogi. Estragon ima ograničenu upotrebu u farmaceutskoj industriji, najčešće se koristi za pojačanje apetita. Koristi se u obliku čaja biljnih smeša. Znatno veću primenu estragon ima kao aromatična i mirisna sirovina u parfimerijskoj i kozmietičkoj industriji, a najveće količine se još uvek troše u prehrambenoj industriji u proizvodnji začina i sirćeta.a zeljasta biljka, koja naraste i do 1,5 metara u visinu. Listovi su joj sa belim prugama, a veliki crveni cvetovi, zajedno sa listovima, prekriveni su bodljama. Može uspeti i kraj puteva i u naseljima. Plod gujine trave, skuplja se u avgustu. Ekstrakt gujine trave sadrži silimarin, koji deluje kao čistač organizma, protivotrov i smanjuje oštećenja ćelijskih membrana izazvanih toksinima, alkoholom i slobodnim radikalima.</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

MHS 133 (1g)

5/ 5

<h2><strong>Slatka Paprika Seme Skala</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 60 (0,4g) semena.</strong></span></h2> <p>Rana sorta paprike sa dugim i krupnim plodovima u tipu kapije, u tehnoloskoj zrelosti plodovi su svetlo zute boje a u botanickoj intezivno crvene. Duzina ploda je od 20 do 24 cm, sirina od 4 do 6 cm debllina perikapa je od 4 do 5 mm, a prosecna tezina ploda je od 120 do 140 grama. </p> <p>Ova sorta je odlicna za proizvodnju tokom cele godine u staklenicima, a takodje se odlicno pokazala i za uzgoj na otvorenom polju. </p> <p>U povoljnim uslovima uzgoja moze ostvariti prinose i preko 50/h.</p>

P 46 (60 S)

5/ 5

<h2 class=""><strong>Seme slatke paprike Matica</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 60 (0,4g) semena.</strong></span></h2> <p>Srednje kasna sorta. Plod je konusnog oblika sa jednim vrhom, podseća na staru domaću sortu Somborku, ali je slatka paprika. Masa ploda je 70-100 g i debljine perikarpa 5-6 mm. U tehnološkoj zrelosti plod je svetlo zelene do žute, a u fiziološkoj intenzivno crvene boje. Kod pečene paprike lako se odvaja pokožica od mesa ploda i zato je omiljena kod domaćica.</p> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

PP 69 (60 S)

5/ 5

<h2 class=""><strong>Endivija Seme Sasco D'oro Castelfranco</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 600-700 (1g) semena.</strong></span></h2> <p>Rana sorta, rastresitih glavica težine 300-350 g. Dužine vegetacije 65-70 dana nakon rasađivanja. Ima reckave listove svetlo zelene boje sa svetlo ljubičastim i crvenim šarama na prema sredini glavice.</p> <p>Endivija je dvogodišnja kultura iako se proizvodi i troši kao jednogodišnje povrće. Gaji se zbog listova, koji formiraju rozetu. Listovi endivije mogu biti glatki, slabo ili jako naborani, talasasti, okrugli, jako nazubljeni u različitim bojama. Gajenje endivije je najviše zastupljeno u južnoj Evropi.</p> <h3><strong>Temperatura</strong></h3> <p>Temperatura viša od 25° C smanjuje klijanje, što može biti razlog nejednakog i slabog nicanja dobro klijavog semena. Endivija je biljka blage klime. Za vegetativni rast optimalne su srednje temperature od 15 do 18° C, minimalna temperatura rasta je 7° C, a maksimalna 24° C. Čim je rozeta već blizu tehnološke zrelosti, dakle berbe, minimalna temperatura od -3° C može izazvati veća oštećenja, a pri - 6 do -7° C biljka se potpuno smrzne. Za rast biljke najpovoljnija je umerena vlažnost zemljišta od 60 do 80 % poljskog vodnog kapaciteta i relativna vlažnost vazduha oko 70 %. Ako su u periodu neposredno pre berbe nastupile visoke temperature i niska vlažnost vazduha, listovi rozete postaju tvrdi i grubi, s više gorkih materije. Gorkaste materije u endiviji čine je otpornijom na niže temperature, za razliku od salate puterice i kristalke.</p> <h3><strong>Voda</strong></h3> <p>Ima velike zahteve za vodom, pa se preporucuje sistem za navodnjavanje (najčešće kap po kap).</p> <h3><strong>Zemljište</strong></h3> <p>Na zaslanjenost zemljišta manje je osetljiva od salate. Uglavnom dobro uspeva na svim tipovima zemljišta, ali bolje na srednje teškim do teškim zemljištima pod uslovom da su duboko obrađena i još bolje pođubrena, neutralne pH reakcije 6,5 - 7,2. Poželjna su dobro propusna zemljišta neutralne reakcije i obogaćena humusom. Manje je osetljiva za zaslanjenost zemljišta. Ne podnosi direktno đubrenje stajskim đubrivom, a najbolje uspeva nakon kulture koja je već bila obilno đubrena kao na primer kupus i papirka.</p> <h3><strong>Agrotehničke mere</strong></h3> <h3><strong>Plodored</strong></h3> <p>Plodored za endiviju iznosi 2 godine. Dolazi kao kasna kultura u proizvodnji posle ranog krompira, ranog kupusa, prolećne salate, graška, pasulja mahunara, spanaća.&nbsp;</p> <h3><strong>Obrada zemljišta</strong></h3> <p>Zemljište se priprema pred sadnju kada se i đubri. Temeljna obrada zemljišta uvek ostaje jesenja, kao nezamjenjiva i nedostižna kao i višestruko korisna. Uporedo se obavlja i đubrenje zemljišta, čime se do proleća obavi potpuna razgradnja đubriva i ostataka. Tako na proleće ostaje samo površinska priprema za setvu i sadnju.</p> <h3><strong>Đubrenje</strong></h3> <p>Endivija se kod nas najčešće sadi posle kultura koje rano napuštaju zemljište (rani krompir, rane kupusnjače, pasulj mahunar i ostalo) i koje su đubrene organskim đubrivima ili pak ostavljaju u zemljištu zalihu azota i zaoranu organsku masu nakon berbe. Prinos endivije iznosi od 30 - 40 t/ha, a iznosi iz zemljišta oko 150 kg azota/ha, 50 kg fosfora/ha, 250 kg kalijuma/ha , 60 kg/ha CaO (kalcijum oksid) i 18 kg/ha MgO (magnezijum oksid). Biljka najviše hraniva troši u drugoj polovini vegetacije. Osetljiva je na visoku koncentraciju tečne faze zemljišta.</p> <h3><strong>Setva / sadnja</strong></h3> <h3><strong>Gajenje endivije na otvorenom</strong></h3> <p>Endivija se može direktno sejati na otvorenom i to preciznom sejalicom. Potrebno je 1,5 do 2,5 kg semena/ha. Ovaj se način retko primenjuje jer se teško postiže jednolično nicanje. Češći je gajenje iz rasada. U zavisnosti od vremena sadnje ona se gaji na otvorenim gredicama ili u kontejnerima sa supstratom. Dobar rasad mora da ima najmanje 5 razvijenih listova.</p> <p>U kontinentalnom području najrašireniji je jesenji gajenje. Seje se od sredine jula do početka avgusta. Za 1 ha zasada potrebno je oko 200 m dobro pripremljenih gredica. Do nicanja, površinu gredice potrebno je održavati vlažnom. Rasad s busenom bolje podnosi presađivanje u letnjim uslovima. Sadi se sredinom avgusta na gredice ili na ravnu površinu uz razmak redova 30 - 50 cm kao i razmak u redu 20 - 30 cm. Manji razmak pospešuje rast.</p> <p>Prihranu treba sprovesti pre nego biljke zatvore redove. Kasnija sadnja dolazi u obzir gde se minimalna zimska temperatura retko spušta ispod -5 C. Neki od proizvođača daju prednost starijem rasadu golog korena. On lakše preživi u nepovoljnim uslovima.</p> <p>Navodnjavanje je najčešće potrebno u pripremi za sadnju i nakon sadnje, a kasnije ima obično dovoljno padavina za nesmetan rast. Zbog maksimuma padavina u jesenje-zimskom periodu bolje je saditi uz veći razmak redova 50 - 60 cm i 30 - 40 cm u redu jer u gustom sklopu biljke lakše</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

MHS 158 (1g)

5/ 5

<h2><strong>Zelena salata seme Novosadska majska</strong></h2> <h2><span style="color:#ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 550 (0,5g) semena.</strong></span></h2> <p>Prolećna glavičasta sorta, listovi su nežni, žutozeleni, glatki i po obodu celi. Ima krupne i dosta čvrste galve, mase od 250-300 g. Pogodna je za gajenje na otvorenom polju.</p> <p>Zelena salata (salata) je jednogodišnja zeljasta, dikotiledona biljka iz familije glavočika (Asteraceae) kod koje se za ishranu koriste listovi i glavice.</p> <p>Salata (lactuca sativa O.) ide među najstarije kulture. Gajili su je i veoma cenili još drevni narodi u oblasti Sredozemlja, mnogo vekova pre nove ere. U današnje vreme to je veoma rašireno i vrlo popularno salatno povrće, naraočito u zemljama sa svežijom klimom. Kod nas se gaji u svim krajevima, gotovo u svakom vrtu, kao i na većim površinama za snabdevanje pijaca.</p> <p>Salata je u bliskom srodstvu sa divljom salatom koja raste kao korov i u balkanskim krajevima. Salata brzo raste i najpre razvije lisnu rozetu. U glavičaste i rimske salate unutrašnji listovi obarzuju manje ili više čvrstu glavicu, veličina, izgled i druge morfološke odlike listova i cele biljke predstavljaju karakteristična sortna obeležja.</p> <p>Cvetonosno stablo izrasta do visine 1,5 m, u gornjem delu se metličasto razgranava i obrazuje glavičaste cvasti sa po 20-ak žućkastih cvetova. Seme je sitno, sivkasto ili mrkocrno, lancetasto i rebrasto.</p>

VE 5 (550 S)

5/ 5

<h2><strong>Seme rotkvice Sibirski Princ (Sorta iz Rusije)</strong></h2> <h2><span style="color:#ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 50 (0,5 g) semena.</strong></span></h2> <p>Sibirski Princ - najranija poznata sorta rotkvice (period zrenja 16 dana). Plodovi su jarko crvene boje, okrugli, vrlo sočni, odlicnog ukusa, imaju veličanstven izgled. Koristi se za rano sejanje na otvorenom polju i staklenicima.</p> <p>Karakteristike: ujednačenost plodova, dobar ukus, otpornost na pucanje. Idealna sorta za rano sejanje i konzumaciju.</p>

P 69 SP